EVROPA OKREĆE NOVI LIST: Holandija povlači zlato iz SAD, Berlin zaoštrava odnos s Moskvom - Analitičari otkrivaju šta se krije iza velikih promena
Dodajte Kurir u vaš Google izborPrenos dela zlatnih rezervi Holandije iz Sjedinjenih Američkih Država u Veliku Britaniju, zaoštravanje odnosa Berlina i Moskve, migracije i rastuća vojna izdvajanja samo su neki od procesa koji, prema ocenama političkih analitičara, pokazuju da Evropa pokušava da pronađe novi način funkcionisanja.
O tim temama govorio je politički analitičar Aleksandar Stanković, koji ocenjuje da se iza pojedinih poteza evropskih država može čitati nastojanje da se obezbedi veća samostalnost u odnosu na velike sile. Govoreći o odluci Holandije da deo svojih rezervi zlata premesti iz SAD, on ocenjuje da je reč o potezu koji treba posmatrati u širem kontekstu promena u međunarodnim odnosima i nepredvidivosti finansijskih tržišta.
On smatra da Velika Britanija, bez obzira na izlazak iz Evropske unije, i dalje predstavlja jednu od ključnih evropskih lokacija za čuvanje finansijskih rezervi.
- Holanđani su sigurno procenili situaciju. Oni su kroz istoriju umeli da procene kako vetar duva i kakva klima dolazi u svetu. Ono što su sada osetili jeste rastući sukob i tenzije na severnoameričkom kontinentu, konkretno između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Ne mislim na sukobe, ali pod Trampom se finansijska tržišta kreću izuzetno nepredvidivo. Ono što Holanđani žele da osiguraju jeste da njihovo zlato i ta vrednost ostanu bezbedni - naveo je Stanković.
Istovremeno, smatra da bi slični potezi drugih evropskih država mogli da imaju i političku težinu i da predstavljaju poruku Vašingtonu o tome kako Evropa vidi sopstvene interese.
Evropa pokušava da uspostavi kontrolu nad migracijama
Kada je reč o evropskoj politici migracija, Barac ocenjuje da se Evropska unija nalazi pred potrebom da uspostavi efikasniju kontrolu i regularnih i neregularnih migracija.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje pokušavaju da privuku kvalifikovanu radnu snagu, ali istovremeno žele veću kontrolu nad ulaskom i izlaskom sa svoje teritorije.
- Najvažnija tačka jeste kontrola i regularnih i neregularnih migracija. Regularne migracije podrazumevaju da se odaberu najbolji radnici. To je jedna vrsta borbe - ko će privući najbolju radnu snagu - rekao je Barac.
On je ocenio da novi evropski sistem kontrole ulaska i izlaska predstavlja jedan od primera nastojanja EU da samostalno razvija mehanizme koji treba da povećaju bezbednost na spoljnim granicama.
Iako takav sistem, kako je naveo, građanima Srbije i prevoznicima može doneti dodatne probleme i duža zadržavanja na granicama, iz ugla Evropske unije on predstavlja korak ka većoj kontroli sopstvenih granica.
Barac smatra da upravo kroz takve poteze Evropa pokušava da pokaže veći stepen samostalnosti.
- Evropa traga u svakoj oblasti da pokaže jednu vrstu suvereniteta, da pokaže agilnost i da pronađe oblike funkcionisanja koji će biti u interesu evropskih naroda, a koji neće biti u službi nekih drugih sila - kazao je.
Nemačka i Rusija - Novi nivo tenzija
Govoreći o odnosima Nemačke i Rusije, Aleksandar Stanković smatra da se aktuelno zaoštravanje ne može posmatrati samo kroz prizmu spoljne politike, već i kroz unutrašnja politička dešavanja u Nemačkoj.
Posebno je ukazao na rast podrške Alternativi za Nemačku (AfD), ocenjujući da se Rusija u nemačkom političkom prostoru koristi i kao svojevrsno "strašilo".
Prema njegovim rečima, zbog toga pojedini potezi prema Rusiji mogu imati i unutrašnjopolitičku funkciju.
- Ako posmatramo unutrašnju politiku, definitivno se celo to zatezanje koristi kako bi se pozicija AfD-a oslabila - rekao je Stanković.
Istovremeno, smatra da postoji i širi spoljnopolitički kontekst, budući da rat u Ukrajini traje godinama, dok se u isto vreme pojavljuju signali o mogućem nastavku diplomatskih kontakata između Vašingtona i Moskve.
On je ocenio da bi upravo eventualno približavanje SAD i Rusije moglo dodatno da zakomplikuje evropsku poziciju.
Odvraćanje umesto direktnog rata
Uprkos rastućim tenzijama, Barac ne smatra da je direktan oružani sukob Nemačke i Rusije najverovatniji scenario.
On trenutnu situaciju vidi kao kombinaciju vojnog jačanja, odvraćanja i posrednog sukoba, pri čemu jerat u Ukrajini centralna tačka evropske bezbednosne politike.
- Teorija odvraćanja je najdominantnija teorija koja se trenutno primenjuje. Mi imamo, naravno, puno dokaza da na frontu u Ukrajini imamo i vojnike, ne samo u obuci, nego i u borbenoj upotrebi - rekao je.
Prema njegovoj oceni, evropske zemlje povećavaju izdvajanja za odbranu, dok se Nemačka posebno izdvaja kao jedna od država koje ubrzano jačaju svoje vojne kapacitete.
Barac smatra da je deo aktuelne politike posledica dugogodišnjeg nastojanja SAD da spreče pojavu dominantne sile na evropskom kontinentu.
- Spoljna politika Sjedinjenih Američkih Država prema našem kontinentu ima dve važne stvari. Jedna je da Atlantik bude bezbedan, a druga da ne postoji hegemon na tlu Evrope - ocenio je.
Rusija, Ukrajina i evropska bezbednost
Govoreći o uzrocima i trajanju rata u Ukrajini, Stanković je ocenio da Moskva prostor Ukrajine vidi kao svojevrsnu tampon-zonu između Rusije i zapadnih vojnih i političkih struktura.
Prema njegovom tumačenju, pitanje granica između Rusije i Zapada jedan je od ključnih razloga zbog kojih je konflikt prerastao u dugotrajan sukob.
- Rusija Ukrajinu, odnosno delove koji su sada obuhvaćeni ratom, doživljava kao svoju bafer zonu ili neku vrstu tampona između sebe i svojih suparnika - rekao je Aleksandar.
On, međutim, smatra da bi eventualni mir otvorio nova pitanja, pre svega u vezi sa budućim odnosom Rusije prema eventualnoj integraciji Ukrajine u Evropsku uniju i NATO.
Novi incidenti u Nemačkoj dodatno podižu tenzije
U trenutku kada su odnosi Berlina i Moskve već izrazito složeni, dodatnu pažnju privlače incidenti koji se odnose na energetsku i drugu kritičnu infrastrukturu u Nemačkoj.
Barac je ocenio da se takvi događaji moraju posmatrati oprezno, jer još nije moguće sa sigurnošću utvrditi motive i odgovornost za svaki pojedinačni incident.
- Generalno se plete cela ta mreža. Sve te incidente treba posmatrati dvojako, odnosno videti da li se koriste za određene političke potrebe - naveo je.
Govoreći o slučaju u Lajpcigu i navodima o umešanosti ruskih državljana, Stanković je naglasio da se najpre moraju utvrditi činjenice i odgovornost, pre nego što se naprave širi politički zaključci.
Srbija pod pritiskom da se svrsta
U takvoj situaciji, pitanje položaja Srbije postaje posebno značajno. Barac smatra da postoji nastojanje pojedinih političkih krugova da Srbiju povežu sa incidentima u kojima se pominju ruski državljani, kako bi se Beograd predstavio kao deo ruskog političkog i bezbednosnog prostora.
- Pokušava se Srbija uvući u taj sukob sa jednim jasnim ciljem: da je Srbija ta mala Rusija ili proksi, kako je stalno govore, i da kroz ovaj incident potkrepe argumentaciju tim krugovima u okviru Evropske unije koji rade protiv Srbije - rekao je Barac.
Prema njegovoj oceni, Beograd će u narednom periodu biti pod pritiskom da se jasnije odredi prema sukobu Rusije i Zapada, dok će istovremeno pokušavati da zadrži prostor za samostalnu spoljnu politiku.
- Srbija ne sme da postane deo tuđeg sukoba - poručio je kratko.
Zaključujući analizu, Barac je poručio da Srbija mora pažljivo da prati razvoj odnosa velikih sila i da izbegne uvlačenje u njihove sukobe.
Posebno je ukazao na činjenicu da bi svaki direktniji sukob velikih sila imao posledice i po zemlje koje nisu njegove neposredne učesnice.
U tom kontekstu, ocenjuje da će naredni period biti obeležen pokušajima Evrope da izgradi veću stratešku autonomiju, dok će odnosi SAD, Rusije i Kine određivati širi okvir u kojem će se kretati evropska i srpska politika.
- Svet je povezan i međupovezan. Istorija se, kako kažu, ponavlja, ali sve više košta - zaključio je Barac.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: